English
“Када посетите неко место, ваша посета, у ствари, почиње онда када га напустите, јер тада то место почиње да посећује вас”!
Овим речима оца и Владике Максима, упућеним синовима и кћерима Православне Цркве, дакле Народу Божијем, сабраном при храму Светог Јована Шангајског, Санфанцисканског и Свеправославног, започела је посета Светог и Великог Сабора Православне Цркве, недавно одржаног на Криту, Литургијским Заједницама широм Васељене.
И како “Дух дише где хоће“ те се, стога,не може планирати нити предвидети Његово дејство, процес рецепције Сабора започео је, Промислом Божијим, не тамо где бисмо по људској логици то очекивали, у великим црквеним центрима или при епархијским катедрама близу Крита, већ у географски једној од најудаљенијих парохија, у маленом градићу Јуџину, у Јужном Орегону, и у маленој Парохији која је са својим Предстојатељем и оцем, Владиком Максимом, славила своју парохијску славу, у суботу 02. јула 2016-те године.
Свети Јован шангајски, као истински “Homo Universalis”, или можемо са правом рећи и “свечовек” (како je Свети Ава Јустин називао Достојевског), пројавио је изнова ту своју васељенску димензију, у суботу у Јуџину, када је сабрао у красоти, благољепију и љубави (Пс.132:1) браћу и сестре различитих националности као и свештенослужитеље из различитих јурисдикција. Ова његова универзалност последица је, свакако, његовог целоживотног уподобљавања Богочовеку Христу и отварања себе, како је наш Владика Максим у својој беседи и напоменуо, за Духа Светога, радосном потчињавању вољи Његовој као и смиреном и пожртвованом служењу Цркви Божијој.
Након Свете Евхаристије, кaо Иконe Царства “будућих добара”, али и његовог живог оприсутњења “овде и сада”, уследио је славски банкет за око 150 присутних учесника овог небо-земног славља.
А онда, спонтано и без претходног планирања (најлепше ствари и догађаји најчешће тако и настају), Владика Максим је, у надахнутом обраћању, пренео своје импресије и делић атмосфере са недавно завршеног Великог и Светог Сабора (Αγία και Μεγάλη Σύνοδος) на Криту. И баш као што и само значење речи “Σύνοδος” (заједничко путовање) наговештава, Народ Божији, сапутници на путовању ка Небеској Отаџбини, показали су живо и непатворено интересовање за Сабор са свешћу да је он провера, усмерење и орјентир нашег путовања по узбурканом мору овога света. Уследила су бројна питања на тему поста, јурисдикције, саборских процедура, рецепције саборских аката итд.
У земљи где је време јако драгоцено, вољом “свише”,као да је стало! Нико није журио, деца су се играла не тражећи пажњу својих родитеља која је је, уместо на њих, била усмерена на теме од животног значаја. Тишина и свештени трпет доминирали су окружењем. А како и не би? Сабор нас је посетио!